Finansije i Osiguranje - Srbija

Da li će nove kamate doneti olakšanje dužnicima

Tim zakonskim rešenjem mogle bi da se ograniče maksimalne kamatne stope koje banke mogu da ponude, a to znači definisanje gornje granice do koje zaduženje može da ide, što odgovara krajnjim klijentima. Ograničenja se odnose na stambene i keš kredite, potrošačke zajmove, dozvoljene minuse i kreditne kartice. Pored sprečavanja naplaćivanja visokih kamatnih stopa, ova ograničenja treba da uspore rast i u slučaju naglog skoka kamatnih stopa na tržištu, odnosno da se eventualni nagli tržišni poremećaji ne reflektuju isto tako naglo i na korisnike, saopštila je NBS.

Prema predlogu nadležnih, ali i trenutnom stanju na tržištu, nominalne kamate na stambene kredite ne bi smele da budu više od 5,44 odsto, a do kraja 2026. mogle bi da budu ograničene na pet procenata. Maksimalna vrednost efektivnih kamatnih stopa, koje sadrže nominalne, ali i dodatne troškove odobravanja kredita i drugih provizija i predstavljaju ukupnu cenu koštanja kredita za korisnike, iznosila bi 7,75 odsto. Najviša kamata za gotovinske i potrošačke kredite bila bi 15,67 odsto, a nacrtom novog zakona uvedena su i ograničenja u korišćenju prekoračenja na tekućim računima i kreditnim karticama.

Koliko su ovakvi predlozi novih mera važni za građane i da li će ove mere samo kratkoročno olakšati teret onima koji su zaduženi ili možda samo onima koji treba da refinansiraju dugove, naročito građanima sa dozvoljenim prekoračenjem ili zaduženjima preko kreditnih kartica?

Kako ističe Nikola Stakić, profesor na Univerzitetu „Singidunum”, predloženo zakonsko rešenje NBS dosta privlači pažnju kod građana suptilnim ograničenjem kamatnih stopa.

– Mislim da je intencija da se umanje eventualni rizici ukoliko opet dođe do naglih skokova kamatnih stopa, a i kako bi se očuvao finansijski sistem, što i jeste jedan od ciljeva NBS. Najznačajnije mere koje pogađaju stanovništvo su one koje se tiču stambenih i gotovinskih kredita. Kod stambenih, produžiće se administriranje kamatnih stopa u momentu kada krajem godine istekne moratorijum kako ne bi došlo do naglog skoka anuiteta za građane. I u naredne dve godine predlažu se određena administriranja koja će biti niža nego što će biti preovlađujuće tržišne kamate, ali možda nešto malo viša od ovog trenutnog moratorijuma – objašnjava prof. Stakić.

Kamate na stambene kredite za postojeće dužnike, po nacrtu novog zakona, ne bi trebalo da budu veće od pet odsto. To će građani sigurno osetiti, dodaje profesor, jer će plaćati manje rate kredita.

– S druge strane, tu su gotovinski krediti, koji su u ovom trenutku još i veći po obimu od stambenih. Ograničenja kamatnih stopa koje NBS predlaže u ovom trenutku čak su značajno viša nego što su neke prosečne kamatne stope za gotovinske kredite. Na taj način, efektivno, u ovom trenutku građani neće osetiti ništa u smislu da će imati višu kamatnu stopu. Jer, prosečna trenutna kamatna stopa na dinarske keš kredite je oko 12,5 odsto, a po nacrtu zakona ona ne bi trebalo da bude veća od 15,6 procenata – objašnjava prof. Stakić. On dodaje da, sa strane bankarskog sektora, ukoliko se bude nastavila pojačana tražnja za takvim kreditima, tu poslovne banke ipak imaju prostora da povećaju cene svojih usluga, za gotovinske kredite.

– S jedne strane im se ograničava deo prihoda koji bi imali po osnovu stambenih kredita, a kod gotovinskih kredita je ostavljen prostor da, ako bude postojala pojačana tražnja, cena te usluge može da „skoči”. S obzirom na ograničenje kamata u ovom trenutku, postavlja se još jedno pitanje, jer se očekuje još jedan talas snižavanja kamatnih stopa. Onda ta gornja ograničenja kamatnih stopa neće toliko dolaziti do izražaja jer imamo pretpostavku da sada, nakon monetarnog zaoštravanja, ulazimo u period popuštanja referentnih kamatnih stopa. Ali svakako će najvidljiviji efekat biti kod stambenih kredita, a takođe i kod kreditnih proizvoda: kreditnih kartica, minusa – dodaje profesor.

Iako su usluge dozvoljenog i nedozvoljenog minusa prilično skupe kod nas, i u brojnim razvijenim zemljama taj proizvod je skup, odnosno kamate na takve proizvode su skupe.

– Recimo, u SAD su prosečne kamatne stope na kreditne kartice dvocifrene. Ono gde je bila velika razlika i gde može da se kaže da su banke zarađivale na višem nivou nego što je uobičajeno, to su bili dozvoljeni i nedozvoljeni minus – podsetio je prof. Stakić.

Maksimalna efektivna kamatna stopa kod kreditnih kartica iznosila bi 18 odsto, a kod dozvoljenog i nedozvoljenog prekoračenja 20 procenata, dok su trenutne prosečne vrednosti nominalnih stopa (koje ne uključuju sve troškove) kod kreditnih kartica 22,13 odsto, a kod dozvoljenog 28,41 procenat. Nacrtom zakona je predviđeno da prosečne ponderisane stope objavljuje Narodna banka Srbije 1. juna i 1. decembra.